Iz malog srpskog sela potekao je um koji je osvetlio svet — i duh koji nas i danas podseća ko smo. Večeras ne slavimo samo pronalazača. Slavimo srpski duh — hrabar, radoznao, inovativan. Nikola Tesla nam pokazuje da poreklo nije ograničenje — već temelj. Da iz malog mesta može poteći ideja koja menja čovečanstvo. Neka nas njegov primer inspiriše: Mislimo hrabro. Čuvajmo svoje korene. I znanjem doprinesimo svetu, poručila je dr Milena Tatić Bajić.
U godini kada obilježavamo 170 godina od rođenja Nikole Tesle u Čikagu su krajiški Srbi okupljeni oko udruženja Prelo svoju centralnu godišnju manifestaciju posvetili slavnom naučniku sa kojim dijele zajedničko porijeklo. Protekle subote, 21. februara 2026. godine, u sali Manastira Nova Gračanica mogla se pogledati izložba autora Vladimira Perića „Čovek iz budućnosti“ urađena u saradnji sa Muzejom Nikole Tesle iz Beograda. Bio je postavljen i model Teslinog visokofrekventnog transformatora i izloženo više knjiga na srpskom i engleskom jeziku, dečjih radova, priznanja i drugih predmeti koji svijedoče o njegovom radu i životu.
U pripremi Igora Obradovića glumci Srpskog dramskog pozorišta iz Čikaga Milovan Glogovac i Milenko Šišarica odigrali su susret Tesle i pjesnika Jove Jovanovića Zmaja koji se desio u Beogradu 1892. godine. Pevačka grupa Oko sokolovo je izvela omiljenu Teslinu pjesmu Tamo daleko.
Na život i djelo Nikole Tesle posetila je predsjednica Tesline naučne fondacije u Čikagu dr Milena Tatić Bajić.
Večeras govorimo o jednom od najvećih umova u istoriji čovečanstva — Nikoli Tesli. On nije bio samo pronalazač. On je promenio način na koji čovečanstvo razmišlja.Njegove ideje nisu samo osvetlile gradove — one su osvetlile budućnost. Ali da bismo razumeli veličinu tog uma, moramo se vratiti na početak. U jedno malo mesto. U jednu porodicu. U jedno detinjstvo koje je oblikovalo genija.Tesla je rođen 1856. godine u Smiljanu, u srpskoj pravoslavnoj porodici. Njegov otac Milutin bio je sveštenik, a majka Đuka, iako bez formalnog obrazovanja, imala je neverovatan dar za pravljenje mehaničkih sprava u domaćinstvu. Tesla je kasnije govorio da je upravo od majke nasledio svoj pronalazački duh.
Još kao dete pokazivao je izuzetno pamćenje i sposobnost da u mislima vidi složene mehanizme. Ali ono što ga je izdvajalo bila je njegova sposobnost da vidi ono što drugi nisu mogli. I upravo ta sposobnost da vidi budućnost dovešće ga do najveće borbe svog vremena.Borbe koja nije vođena oružjem — već idejama.
Kada je Tesla stigao u Ameriku, svet je koristio jednosmernu struju koju je promovisao Tomas Edison.Tesla je verovao da je naizmenična struja mnogo efikasnija i bezbednija za prenos na velike udaljenosti. Sukob između ova dva sistema nazvan je „rat struja“. Pobeda Tesline naizmenične struje omogućila je da se energija sa Nijagarinih vodopada prenosi kilometrima daleko. Danas gotovo ceo svet koristi Teslin sistem. Ali pobeda u „ratu struja“ bila je samo početak. Teslin um nije poznavao granice — niti se zaustavljao na jednom otkriću. Tesla je postavio temelje moderne radio-tehnologije i bežične komunikacije. Iako je Markoni dugo bio smatran pronalazačem radija, kasnije je priznato da je koristio Tesline patente.
Tesla je imao više od 300 patenata širom sveta. Ali ono što ga je činilo posebnim nije bio samo broj izuma — već način na koji je razmišljao. Jer prava revolucija nije bila u mašinama. Bila je u njegovom umu. Tesla nije pravio prototipove kao drugi naučnici. On bi ceo izum prvo konstruisao u svom umu — do najsitnijih detalja. Pokretao bi ga u mislima, pronalazio greške i ispravljao ih — pre nego što bi išta fizički napravio. Za njega je mašta bila prava laboratorija. Verovao je da je ceo univerzum zasnovan na energiji, frekvenciji i vibraciji. Takvo razmišljanje ne pripada samo naučniku. Ono pripada vizionaru. Tesla je sanjao svet u kome se energija prenosi bežično, dostupna svima. Mnogi su ga tada smatrali sanjarom. Danas živimo u svetu bežične komunikacije, satelita i globalne povezanosti. On nije bio lud. Bio je ispred svog vremena. Ali koliko god bio ispred vremena, nikada nije bio iznad svojih korena. Upravo u tome leži njegova veličina. Iako je postao američki državljanin, Tesla nikada nije zaboravio svoje poreklo. Prilikom posete Beogradu 1892. godine rekao je: „Ja sam ostao Srbin i preko okeana… Čuvajte svoje poreklo i podižite slavu svoga naroda znanjem i radom.“ Ove reči pokazuju koliko je bio svestan svojih korena. Bio je građanin sveta. Ali je ostao Srbin. I zato se večeras ne sećamo samo jednog naučnika. Sećamo se poruke koju nam je ostavio.
Iz malog srpskog sela potekao je um koji je osvetlio svet — i duh koji nas i danas podseća ko smo. Večeras ne slavimo samo pronalazača. Slavimo srpski duh — hrabar, radoznao, inovativan. Nikola Tesla nam pokazuje da poreklo nije ograničenje — već temelj. Da iz malog mesta može poteći ideja koja menja čovečanstvo. Neka nas njegov primer inspiriše: Mislimo hrabro. Čuvajmo svoje korene. I znanjem doprinesimo svetu, poručila je dr Milena Tatić Bajić.
U ime Tesline naučne fondacije iz Filadelfije uručila je zahvalnicu i medelju predsjedniku Udruženja krajiških Srba prelo Dušku Čičkoviću.
Dozvolite mi da večeras učinimo još jedan korak, da Teslinu inspiraciju pretvorimo u priznanje. Jer Tesla nije samo prošlost. Tesla je zajednica. Tesla su ljudi koji čuvaju njegovo ime, njegovo delo i njegov duh. Nikola Lončar, presednk Tesline Naučne Fondacije šalje svoje pozdrave svima vama i želi da zahvali Udruženju Krajiških Srba „Prelo“ za organizovanje i obeležavanje 170 godina od rođenja Nikole Tesle. Vi ste svi Teslini ljudi. I svi smo večeras nadahnuti vašim doprinosom. U ime Tesline Naučne Fondacije, želim da uručim ovu zahvalnicu i dodelim ove medalje, koje stižu iz fondacije u Filadelfiji, odboru Udruženja Krajiških Srba „Prelo“ — za vaše istrajne napore u podsticanju drugih da budu Teslini ljudi. Neka ovo priznanje bude simbol zahvalnosti — ali i podsetnik da Teslina svetlost i dalje živi kroz vas, istakla je dr Tatić Bajić.
Krajiško prelo u Čikagu tradicionalno privuče veliki broj Srba krajišnika i njihovih prijatelja ne samo iz Čikaga već i iz susjednih saveznih država Indijane i Viskansina.
Na potrebu da se kroz zajedništvo čuva identitet, tradicija i običaji podsetili su govornici vikarni episkop Eparhije srednjozapadno-američke i novogračaničke vladika kostajnički Serafim i generalni konzul Republike Srbije u Čikagu dr Marko Nikolić.
Predsednik ove trenutno najaktivnije srpske organizacije u Čikagu Duško Čučković je predstavio novi koncept rada u okviru kojeg je nedavno osnovani Fond za stipendiranje master i doktorskih studija studenatima koji izaberu temu stradanja Srba u Krajinama i Hrvatskoj u ratovima 1990-1996. godine ili temu kultura Srba Krajišnika.
A da običji i identitet još nisu zaboravljeni pokazali su učesnici u programu - dečji hor Sveti Sava iz Milvokija, etno ansambl Zlatni vez iz Lajonsa, folklorna grupa Olenac i folklorni ansambl Oko sokolovo. Oni su izveli pjesme i igre srpskih zemalja od Dalmacije i Banije do Kosova i Banata.
Pjevači Rajka Lalića, Biljne Kalem uz pratnju Vuka Jona potrudili su se da i zabava bude zavičajno-krajiška.
S. Dančuo
